Upotreba ornamenta u tekstiknom dizajnu - Islamska umetnost -Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Internacionalni fakultet Novi Pazar

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Upotreba ornamenta u tekstiknom dizajnu - Islamska umetnost". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
FAKULTET UMETNOSTI
ODSEK: DIZAJN I MODNA KREACIJA
Upotreba ornamenta u tekstiknom dizajnu
Islamska umetnost
- Seminarski rad -
Prof. Tatjana Perevalov
Faris Ćosović
Novi Pazar, mart, 2010.
Sadržaj
1.Uvod 2
2.Ornament 3
2.1.ARABESKA 5
2.1.1.Kaligrafija 7
2.2. FRIZ 9
2.3. LAVIRINT 10
2.4.PREPLET 11
2.5. BORDURA 12
3. Ornament u tekstilnoj industriji 13
4.Zaključak 14
5.Literatura 15
1.Uvod
Islamska umetnost ima prepoznatljiv estetski potpis koji nekako uspeva da se izrazi kroz čitav niz predstava. Jezik ove umetnosti nakon što je jednom uspostavljen lako se asimilira sa različitim narodima i etničkim zajednicama koje su došele u dodir sa Islamskom sferom.
Izuzetna doslednost stila i umetničke postavke u islamskom svetu jasno proizilaze iz dublje društvene konzistencije.
Islam je asimilovao kulturno nasleđe svojih naroda i na osnovu toga stvorio sintezu u formi nove islamske umetnosti. Posle svojih osvajanja islamski Arapi su često preuzimali već postojeće kulturne građevine tuđih religija i preoblikovali ih za svoje potebe. Tako su npr. Ranohrišćanske bazilike Al Aksa džamija u Jerusalimu i džamija Umaijada u Damasku i centralne građevine kao što je Aja Sofija u Istambulu, hinduističke sale stubova preoblikovane u islamske džamije ili su pak bile uzete kao uzori za nove građevine.
Izrekama proroka (hadis) obrazložena je zabrana figurativnog predstavljanja svega što je živo, omogućila je u islamskoj umetnosti nastanak jedne apstraktne umetnosti dekoracije (arabeske, maureske). Ornamentika je skoro isključivo geometrijske prirode, retko se primenjuju stilizovane slike biljaka i životinja.
2.Ornament
Reč ornament potiče od latinskog termina ornamentum - urez, ukras, šara. Naziv za različite klesane, rezane i slikane ukrase. Može biti geometrijski (meandar, zupčasti, cik-cak), vegetabilni i zoomorfni, koji nastaju stilizacijom biljnih, odnosno životinjskih oblika. Prvi ornamenti nastali su još u paleolitu i od tada do secesije u različitim istorijskim stilovima igraju veliku ulogu. Uloga ornamenta je čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta. Upravo zbog toga moderna umetnost odbacuje ornament, smatrajući ga sa stanovišta sinteze forme, funkcije i strukture suvišnim.
Ornamentikom se naziva skup ornamenata koji pripadaju određenom kulturnom krugu.
Stilovi ornamentalnih ukrasa se mogu promatrati na osnovu kulturne baštine koja je razvijala originalne uzorke dekoracija, ili je menjala uzorke iz drugih kultura. Drevni Egipat je prva civilizacija koja je koristila ornamente na svojim građevinama i slikama, a nastali su iz oblika biljaka iz okolice Nila, kao što su papirus ili palme koje možemo prepoznati u obliku kapitela stupova. Mezopotamski ornamenti su nastali pod uticajem egipatske umetnosti, ali imaju i originalnih oblika inspirisanih biljkama i životinjama iz Mezopotamije. Umetnost stare Grčke je iznedrila mnoge nove oblike ornamenata koji su varirali od dorskog, jonskog i korintskog reda u arhitekturi. Umetnost starog Rima je preoblikovala ornamente čistih grčkih redova i prilagodila ih svojim potrebama.
...

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturski.org 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]